Inspiracija

Ako nedostaje inspiracije, treba otići frizeru. Tako sam danas zatekao čovjeka na stolici; srednjih godina, dok je frizerka radila svoj posao i po običaju pričala s mušterijom.
- Danas su mladi drugačiji. Imam odraslog sina, ludo je zaljubljen. Ali kako god, neka mu je sretno. Sjećam se koliko sam ja kao mladić uživao u sitnicama. Imao sam dosta ozbiljnih veza i svaka je za mene bila takva. Sitni pokloni, mali gestovi pažnje, uvijek se bili za mene veći 
znak ljubavi. I naučio sam da su upravo takve ljubavi najvrednije, koje ne koštaju previše. Najsretnije su i traju dugo.
- Šta treba da uradi muškarac, možda da joj kupi mercedes, da bi ona znala da je kao, eto, voli, kroz šalu je kazala frizerka.
U razgovor se uključi starija žena koja je čekala svoj red. 
Svaka njena rečenica, ako bi spomenula svog muža, bilo je ‘moj dragi’, ‘dragi’.
- Moj dragi je pravi domaćin, sve će uraditi za mene. Nije on puno da priča, govori nešto nježno, ali meni nikad ništa nije nedostajalo, govorila je u oduševljenju i zanosu, kao da se hvali.
Uključio sam se u razgovor.
- Gospođo, lijepo je to što muža stalno spominjete, uz ‘dragi’. Mislim da time govorite dosta i da se ne plašite prave čiste emocije.
- Moj sine, mene svako pita kako mi je dragi, gdje mi je dragi, šta radi. Navikli su tako, znaju to moji prijatelji.
Otišao sam poslije šišanja, zadovoljan. Nije mi bilo važno zbog više cijene usluge. Danas je ovo dobra i draga frizura. Treba slušati ljude koji znaju da vole – oni ozdravljuju i nadahnjuju.