Ako zatvoriš vrata,
Ljubavi svoje za mene
ja ću kleknuti
pred Tvoj prag
dozivati ime Tvoje,
krvavih koljena,
moliti za kap ljubavi
smijerno žudeći za licem Tvojim.
O ljubavi, Jedina, Jedinstvena
do Tebe mi drugog konaka nejma,
do Tvoje kapije, druga vrata,
ne postoje,
pa eto, Ljubavi,
dveri svoje milosti, spusti
na moju jadnu dušu,
skrhanu korenjem,
da mi slomljenom,
od Tvoje,
važnije ljubavi nema.
Pozoveš li dušu moju,
prije nego mi ljubav podariš,
ja ću pasti,
pokoren i pokošen svojom zabludom
i opet, biti i ostati potreban
milosti Tvoje!