Slovenac (duhovita, zanimljiva priča koja će vam uljepšati dan)

Priča mi prijatelj, raskin'o s curom. Ma belaj! Kaže mi; „E jesam bio tokmak, bleso mutavi. Što nisam sve fino račun'o i pis'o, šta i kako troši na moj račun. Ono, vazda moderna, uz kahvu obavezno i kisela, ukiselila se ona, Bog d'o! Što će joj kisela? Eto, k'o cool, šta li? Da ne pričam kako je tek za neke posebne prilike, nakinđuri se, k'o kakva riba - gospoja, i odmah moram i ja bit' što nisam, pozajmit' da se ne blamiram. Kontam, hajde, zaslužuje, kad je ona u pitanju! Ali šipak, malo sutra. Ma samo što joj nisam crveni tepih prostir'o. Sve je tretir'o ko pravu damu. Iz filmova, njenih omiljenih, fore sam kupio, sve ne bi li... Ma jok. Uživala, razmazio je. Prest'o jest luk, kupov'o skupe mirise, a čistio tene svaki put kad bismo izlazili. A kad je počela glumiti damu ekstra klase, tek tada sam nagrabusio. Mor'o kupit odijelo i cipele, na rate, i zaračun'o koliko kahva neću popit', da tek za tri godine mogu otplatit trošak.

Nisam joj ovo govorio - đe ću to? Nisam papak! Priprem'o se za izlaske s njom, k'o za kakav ispit; čit'o pametne knjige, filozofiju, o modi, sluš'o pjesme koje ona voli, pamtio imena njenih prijateljica, analizir'o šta i kako voli. Samo što nisam krim forenzičara angažov'o radi njenog psihološkog profila. Sve mi bilo džaba, raskinuli. Drugi put ću ja sve fino pisat', ili ću reć', haj'mo moderno, k'o Slovenci – svak' sebi, dušo moja! Pa ja!“

Tako sam ga tužnog ostavio da pije svoju kahvu, uz sjetnu muziku jednog kafića. Šta bi mu čovjek mogao kazati nego samo saslušati. 

Ali ova priča ima sretan kraj, kao što život često čini. Poslije nekog vremena sam opet vidio Slovenca. Priča meni tako, dok smo kahvenisali. Kaže on meni, šega od čovjeka. „Hej, slušaj, opet sam vidio onu. Pričali smo, i sve sam joj vala rek'o. Kažem ja njoj tako, šta je meni smetalo: "Vazda hoćeš više, moderna, gospođica, fazoni. Niko ti živ, ženska glavo ugoditi. Polomio se da ti bude po ćejfu, da ti bude fino uz mene. ja se više trudio, čini mi se mučio.

Aman, mog jada i belaja. U dugove sam up'o, a ono odijelo sve mi se čini da ću prodat'. Treba vratit' dug ljudima. Sramota me, jadna ne bila. A tebe bilo briga, ti mi samo rekla, onog sabaha da više ne možeš sa mnom. Sreća ti je pa nisam sve račune prikupio, inače bi platila skupo našu bezveznu vezu. Dosta te vala za čitav život."