Nemoj bona,
jazuk je,
ovo naše,
puno ljubavi!
Mogli smo u knjige ući
da o nama čudni pjesnici
poeme i bejtove pišu!
Nemoj bona,
jazuk je,
ovo malo naše,
plašljive ljubavi!
Mogli smo zvijezde dotaći
k'o iz ćitaba da ti budem,
pjesnik tvoj jedini.
Nemoj bona,
jazuk je,
ovo naše,
zerru ljubavi.
Mogli smo je aškom zvati
da sam bio dovoljno Medžnun
onaj ludi iz priče
a ti moja,
samo moja Lejla!
op.a.: "jazuk" tur. "šteta".
Admir Delalić (Mostar, 2015.)